"Uz uvažavanje ostalih kvaliteta, osnovna snaga Bitkoina leži u odsustvu mogućnosti povećanja količine jedinica u opticaju), zatim odsustvu mogućnosti kopiranja pojedinačnih jedinica koje „cirkulišu” unutar sistema, najzad i matematički projektovanoj dinamici „puštanja u opticaj” predviđene količine jedinica. Na osnovu toga, možemo reći da se bitkoin ponaša kao izrazito deflatorna valuta, svakako pod uslovom da ga uopšte posmatramo kao valutu.
S druge strane, moderne države imaju suverenitet u pogledu određenja sredstva plaćanja, a ekskluzivitet određivanja kupovne moći tog sredstva, nakon abrogacije „zlatnog standarda”, delegirale su svojim centralnim monetarnim ustanovama. Tradicionalni novac u potpunosti je zavistan od odluka i regulative centralnih banaka. Poverenje u centralne banke i njihovu projekciju suštinski je jedini princip za određenje vrednosti novca. Princip tržišne privrede, zlatni standard, limitirani zlatni standard, veličina privrednog rasta i drugi mehanizmi za određenje vrednosti novca zamenjeni su „prinudnim kursom”. Nije, dakle, preterivanje reći da ne postoje „prirodne” ili barem konceptualne granice produkcije novca.
Model može efikasno funkcionisati u vreme kada nema potresa, no sve nesavršenosti postavke do izražaja dolaze upravo u vreme kriza, naročito onim globalnih razmera kao što je pandemija virusa SARS-CoV-2, i to iz razloga što na ovakve krize, kada je privredni život usporen ili čak stopiran, a budžetska potrošnja povećana, neopterećene obavezom da za to obezbede pokriće, države posežu za nepopularnim merama koje podrazumevaju povećanje količine novca u opticaju. U takvom ambijentu, prirodno, sistem koji se bazira jedino na poverenju u centralnu monetarnu instituciju pokazuje inferiornost u odnosu na sistem koji se bazira na poverenju u matematičke garancije limitirane ponude i sigurnosti plaćanja. Sledstveno, tvrdnja o tome da se poverenje u javne (državne) institucije ne može poveriti tehnologiji pokazuje se kao, blago rečeno, zastarela. Ovo je naročito tačno nakon abrogacije Bretton Woods sporazuma i „zlatnog” standarda kada je okončana deflatorna i započela inflatorna era u ekonomskoj istoriji. Dakle, iako je čitav sistem, nakon ere „slobodnog bankarstva”, organizovan sa ciljem da obezbedi stabilnost u vremenima krize, paradoksalno, upravo u vremenima krize pokazuje se da je prerogativ države u produkciji novca pre slučajan nego što je zaista potreban. Uostalom, slučajevi El Salvadora i Centralnoafričke Republike, u kojima je usvojen niz propisa kojima je Bitkoin priznat kao sredstvo plaćanja u gotovo neograničenom kapacitetu, iako ove poteze treba tumačiti kao otvoreni ekonomski eksperiment, principijelno potvrđuju kapacitet ove inovacije i stanje u monetarnim porecima."